ЛАВ

Страшан лав“ – Душко Радовиќ

Био једном један лав.
Какав лав?
Страшан лав!
Нарогушен и љут сав!

Страшно, страшно!

Не питајте шта је јео –
тај је јео шта је хтео:
трамвај цео
и облака један део!

Страшно, страшно!

Ходао је на три ноге,
гледао је на три ока,
слушао је на три ува …

Страшно, страшно!

Зуби оштри, поглед зао,
тај за милост није знао!

Страшно, страшно!

Док га Брана једног дана
није гумом избрисао.

Страшно, страшно!